fbpx
Kako je nastala Ponzi šema

Kako je nastala Ponzi šema ?

Prevare postoje oduvek, a jedna od najpoznatijih prevara svih vremena, koja je dobila naziv po svom tvorcu, je takozvana Ponzijeva šema.

Čarls Ponzi (Charles Ponzi) je dvadesetih godina prošlog veka u SAD smislio način da prevari veliki broj ljudi za milione dolara, ubedivši ih da će im omogućiti da investiranjem zarade velike sume novca.

charles-ponzi

Evo kako je funkcionisala Ponzijeva šema

  • Investitorima je obećavao da će zaraditi 50-100 % profita na sumu koju ulože.
  • Prvi investitori su zaista dobijali veliku zaradu. Ali je stvar bila u tome što je to bio novac koji je Ponzi dobijao od novih investitora!
  • Te početne velike zarade su podsticale starije investitore da ulažu još više. Onda je Ponzi od tih njihovih novih uplata plaćao početne zarade novim investitorima.
  • Zatim je svim investitorima obećao veću zaradu, ako produže rok svojih investicija. Obećao im je 100 % zarade za 90 dana.
  • Nove investitore je isplaćivao novcem starih, koje je ubeđivao da će im zarada biti sve veća što duže čekaju, tako da oni nisu više dobijali keš, nego samo obračun onoga što će im biti isplaćeno.
  • Investitori su se uvek nadali još većem dobitku i dugo nisu ni pomišljali da su prevareni.
ponzi-charles

Koristeći novac investitora Ponzi je osnovao svoju kompaniju, a priča o njegovim ogromnim profitima je privlačila nove investitore. Kad je pritisak nezadovoljnih investitora bio na vrhuncu, on je kao “ugledni biznismen” dobio kredit od banke, isplatio investitorima 2 miliona dolara i malo ih umirio.

Ipak, sve više nezadovoljnih investitora je uspelo da pokrene sudski postupak i Čarls Ponzi je uhapšen 12. 08. 1920. Utvrđeno je da je dužan investitorima 7 miliona dolara i osuđen je na 5 godina zatvora.

Pušten je na slobodu posle 3 i po godine, ali ga je tada država Masačusets optužila za prevare i ponovo je osuđen na 9 godina zatvora.

carls-ponzi

Ni posle svih istraga nije bilo moguće utvrditi tačne iznose Ponzijevih prevara, ali se cifra kreće oko tadašnjih 20 miliona dolara, što bi danas vredelo oko 230 miliona dolara !

Posle izdržavanja kazne Ponzi odlazi u Brazil gde je živeo u siromaštvu sve do smrti u jednoj dobrotvornoj bolnici, 1949. godine.

Na osnovu ovih događaja, danas se većina sličnih prevara naziva zajedničkim nazivom – Ponzi šema. Najpoznatiji primeri kod nas bile su banke Jezde i Dafine koje su ljudima u Srbiji pokrale veliki novac.

Kako da prepoznate Ponzi šemu ?

Ako za uloženi novac ne dobijete proizvod ili uslugu koje možete odmah da koristite, to je Ponzi šema ! Pošto nema proizvoda, čijom prodajom se generiše profit za isplatu zarada, stari članovi se isplaćuju isključivo od uplata novih članova. Kada ponestane novih članova, organizator prevare pokupi sav novac i nestane.

Komletan tekst o Ponzi šemi pročitajte na sajtu Moja firma
Pogledaje kratki video o Ponzi šemi.

Ako želite BESPLATNU EDUKACIJU, korisne informacije i video tutorijale o pasivnom prihodu, o partnerskom (affiliate), mrežnom (network), video i imejl marketingu i o WordPress-u, upišite svoje podatke i prijavite se.